ИНТЕРВЈУ са наставницом математике Марином Граховац
поводом Међународног дана школских библиотека (26.октобар)
- Реците нам нешто о свом детињству и одрастању?
Oдрасла сам у једном мањем месту, у подножју планина Копаоник и Голија, тачније у Рашки. Имала сам безбрижно и лепо детињство. Одрасла сам са оцем и мајком. Моји родитељи су радили па су ме чували бака и дека (мајкини родитељи) док нисам пошла у школу. Баку и деку сам много волела. Бака је била строга али и правична. Као и сваки бака и дека волели су ме неизмерно, али се ипак знало шта могу као дете да радим, а шта не. Немам рођеног брата нити сестру, али имам сестре од стрица које су мојих година и са којима сам се често играла као и са децом из комшилука. Волела сам пуно да се играм са играчкама које и дан данас чувам. Играчке никада нисам ломила и ако се деси да ми неко од деце са којима се играм поломи неку играчку ја бих плакала све док ми се не купи иста таква играчка. Ујак је био задужен за куповину мојих играчака и увек је све моје жеље испуњавао.
Основну школу сам завршила у родном граду као и Гимназију природног смера (више сам волела природне науке него друштвене ). У основној и средњој школи била сам увек одличан ученик али не са свим петицама.. По завршетку средње школе уписала сам Природно математички факултет у Београду. Факултет сам завршила у року и после завршеног факултета запослила сам се у Београду где сам и остала да живим.
- Како ви сада видите детињство и одрастање деце којој предајете у школи?
Детињство и одрастање деце је данас доста другачије од онога када сам ја била мала. Деца се данас много мање играју и друже него ми у то време.
Данас је техника доста напредовала и деца највише времена проводе за компјутерима и паметним телефонима. Нема више играња са луткама, лоптама, кликерима, између две ватре, жмурке, друштвених игара (не љути се човече, мице,…) и сличних игара у којима смо ми уживали као деца. Деца данас играју игрице на телефону, врло мало комуницирају између себе у директној комуникацији. Данас се комуникација одвија преко друштвених мрежа.
- Да ли је математика БАУК?
Математика није ,,БАУК“ већ једна много лепа логичка наука коју само треба радити са разумевањем и онда се лако заволи. Свуда око нас је математика.
- Како заинтересујете ученике за Ваш предмет?
Мислим да најлакше ученици заволе и заинтересују се за математику ако им се наводе примери из свакодневног живота и ако се на сликовит начин објасне нове лекције. Ја се трудим да ми предавања буду интересантна за ученике, да осмислим нешто како ћемо заједно доћи до неке формуле или дефиниције. Волим када су часови вежбања да осмислим неку игрицу или квиз да ученицима буде час занимљив а да из примера који раде и обнове и науче лекцију.
- Шта нам можете рећи о часовима пројектне наставе?
Волим пројектну наставу и често дајем својим ученицима да раде неке пројекте уз помоћ којих они сами истражују на неку задату тему, направе неки плакат или презентацију коју после излажу ученицима свог одељења. На тај начин ученици сазнају доста тога занимљивог из математике а да о томе не уче у школи. Уз помоћ пројекта ученици схвате да математика није само рад задатака, већ да је математика свуда око нас. Ученици који добро одраде пројекат до краја буду награђени оценом.
- Знамо да сте креативни, што на часовима што у другим активностима у школи, где је извор Ваше креативности?
Највећи извор информација ми је интернет, одатле потиче моја креативност.
- Радите пуно: као наставница, помоћница директорке, једна сте од ауторки збирке задатака за завршни испит у основној школи. Како све то постижете?
Све се може кад се хоће J. Шалим се. Најбитнија је воља и добра организација времена. Када радите нешто што волите уз добру организацију све се може постићи.
- Да ли сте и колико као ученица основне школе посећивали школску библиотеку?
Бићу искрена врло ретко сам посећивала школску библиотеку у основној школи. Нисам волела да читам много, читала сам само лектиру која ми је била обавезна. Тада сам више волела да се играм, једва сам чекала да завршим домаћи и да изађем напоље да се играм са друговима и другарицама. Књиге сам почела више да читам у средњој школи.
- Шта мислите о читању?
Свака ново прочитана књига је једно ново богатство. Што више књига човек у животу прочита то је богатији.
- Која је књига обележила Ваше детињство?
Књига којој сам се врло радо враћала и коју сам више пута прочитала је Хајдуци од Бранислава Нушића.
Хвала Вам на сарадњи и издвојеном времену
Чланови библиотечке секције
