Povodom Međunarodnog dana školskih biblioteka (poslednji ponedeljak u oktobru) učenici sekcije su obavili intervju sa Stankom Žica, pedagogom škole.
1. Recite nam nešto kratko o sebi?
Završila sam Filozofski fakultet- grupa pedagogija na Beogradskom univerzitetu, pre više od tri decenije i stekla zvanje diplomiranog pedagoga ili danas, master pedagogije.
Imala sam sreće da odmah dobijem posao i da započnem usavršavanje stečenih znanja i veština kroz praksu, radeći na raznim mestima: u osnovnoj školi kao nastavnica razredne i predmetne nastave (11 godina), stručna saradnica pedagoškinja (18.5 god), pomoćnica direktora (2.5 godi).
Volim da čitam beletristiku i stručnu literaturu, gledam obrazovne i emisije iz kulture, družim sa decom, razmenjujem mišljenja na razne teme, a najviše na one koje se odnose na oblast ljudskih prava, kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja , ekologiju, budućnost planete i ljudi na njoj i td. Moj sin se bavi arhitekturom pa mi je zanimljivo da pratim i ovu oblast.
Imam divnu kućnu ljubimicu koja mi nakon posla u školi pravi društvo u dugim šetnjama. Radim skoro 32 godine i nikad nisam bila na bolovanju (nadam se da će tako ostati i u buduće). Stalo mi je do toga da svoj posao obavljam odgovorno i kvalitetno.
2. Zašto ste se odlučili za zanimanje pedagoga?
Oduvek me zanimala oblast prava, života, zdravlja i razvoja svega što je živo pa sam nakon srednje škole imala nekoliko ideja o tome čime da se bavim u životu. Razmišljajući o sadržaju poslova sudije ili lekara i odgovornostima za život jednog ljudskog bića koje ovi pozivi nose, odlučila sam da se ne bavim ni lečenjem ljudi, ni donošenjem presuda za njihova pogrešna postupanja, nego da mladom ljudskom biću pomognem da raste i da se razvija tako da živi zdravo, da bude srećan i zadovoljan onim što mu je rođenjem dato i da postane najbolji mogući „cvet u bašti ljudksih bića“. Tako sam izabrala da budem pedagog.
3. Šta obuhvata posao stručnog saradnika – pedagoga u osnovnoj školi?
Poziv pedagoga je sveobuhvatan i zahteva rad na desetak oblasti ili područja istovremeno. To posao stručnog saradnika u školi čini dinamičnim, kreativnim i odgovornim, ali zna da bude i „zamoran“ budući da se svi poslovi moraju isplanirati i dokumentovati što zahteva dugo sedenje pored kompjutera. Najjednostavnije rečeno, pedagog treba da u saradnji sa direktorom škole, psihologom i svim nastavnicima, programira i planira sprovođenje svih aktivnosti koje se za učenike i nastavnike organizuju tokom godine u školi kako bi ona bila bezbedno okruženje za nastavu i učenje. Važno je da se obezbede uslovi u kojima svaki učenik može napredovati prema svojim mogućnostima i razvijati svoje kompetencije. Na svom putu do „plavih zvezda“ svaki dečaki i devojčica, nakon osam godina boravka u njoj, treba da donese odluku o nastavku svog daljeg školovanja u srednjoj školi, a kasnije ko želi i na fakultetima. Zbog toga je jako važno da svako ima mogućnosti da tokom školovanja otkrije i pokaže svoje sposobnosti, interesovanja i talente kako bi sutra izabrao posao kojim će se baviti ( a nadamo se i zaposliti) u oblasti ljudskog rada koju najviše voli. Škola stoga ima veoma odgovoran društveni zadatak. Otuda je i uloga pedagoga, stručnog saradnika u ostvarivanju standarda kvaliteta rada škole, veoma važna.
Svi poslovi koje sam nabrojala, treba da se prate i procenjuju efekti našeg zajerdničkog rada, odnosno koliko smo svi bili uspešni u ostvarivanju planiranog.
Zato je važno da pedagog provodi puno vremena u savetodavnim razgovorima sa nastavnicima, učenicima, roditeljima i da sarađuje po potrebi i sa drugim ustanovama i institucijama (npr. sa Ministarstvom prosvete RS, školskom upravom, centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama, organizacijama koje se bave unapređivanjem obrazovanja i vaspitanja i slično).
4. Sa kojim problemima se najčešće susrećete u svom radu?
Izazova ima u svakom domenu školskog rada. Jedan od stalnih izazova u ovom, a i u svakom drugom poslu u kome je REČ glavna alatka, kao uostalom i u životu uopšte, je uspostavljanje dobre komunikacije. Posebno među učenicima koji su u nekim nesporazumima te se otuda posvađaju i jedni drugima kažu reči koje vređaju.
Svet bi bio još divnije mesto za život kada bi svi imali mogućnost da budu ono što jesu, da mogu da razmene svoje mišljenje i da svoje odluke šta će reći ili kako će se ponašati, donose na osnovu razmišljanja o tome da li je to dobro za njih i da li će tako nekome naškoditi. Rađamo se kao ljudi i zato treba da se svako postara da odraste i postane zreo čovek. Deca su bića u razvoju i zato imaju pravo podrške na ovakav razvoj. Na žalost, smatram da u školama nema dovoljno efikasnih aktivnosti koje bi pomogle razvoj uspešnog regulisanja sopstvenih emocija, misli i ponašanja u različitim situacijama. Znati šta hoćeš i odabrati način na koji ćeš to ostvariti stavlja dete (kao i odraslog čoveka) u poziciju da pored prepoznavanja sopstvenih osećanja, misli i potreba, prepozna i uvaži to isto i kod drugog sa kojim je u kontaktu . Tek tako može da računa da će na fer i pošten način ostavriti svoje namere. Rečeno jezikom matematike ta dobitna formula mogla bi da glasi ovako :
PRAVEDNA OLDUKA=JA(moja osećanja, misli, potrebe) + TI (tvoja osećanja, misli, potrebe)
(FER 1 + FER 2 )
DOBRA ILI PRAVEDNA ODLUKA JE KOLIČNIK ZBIRA MOJIH I TVOJIH TRENUTNIH OSEĆANJA, MISLI I POTREBA PROŽETIH PRIZMOM ONOG ŠTO JE FER ZA MENE I ŠTA JE FER ZA TEBE.
Naravno, o svemu ovome potrebno je kroz diskusiju, iznošenje mišljenja i navođenjem pravih argumenata, omogućiti svakom detetu da razume složenost sveta u kojem smo svi razičiti i zbog toga u neminovnim nesporazumima . Sukobi ne moraju da budu mesta konflikata, svađa i tuča, nego mesta sastajanja i dogovora , kako između ostalog kaže i savremena psihološka i pedagoška nauka.
„Ako smo ljudi „ reče Patrijarh Pavle.
5. Šta nam možete reći o projektu „Rodna osvešćenost, prevencija nasilja i diskriminacije u vrtićima i školama“ koji se realizovao u našoj školi?
To je projekat, koji bi trebao da osvetli bolna mesta ljudskih nesporazuma, koja proističu iz naših različitosti. Kroz istoriju čovečanstva , toliko očit fenomen ljudske različitosti kao da je tek zadnjih decenija dobio na značenju i stoga, u mnogim državama, pa i našoj, zakonski uređen.
„Pravilnik o postupanju ustanove u slučajevima utvrđenog diskriminatorskog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti“(Službeni glasnik RS“, br. 65/2018.)
https://drive.google.com/file/d/0B4-IGM2k1R9hWU41YVRoZjRzV05ack02cUJxRUgyMHp3LTB3/view?usp=sharing
U okviru školske komponente ovog projekta kojeg je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kreiran je i implementiran program horizontalnog učenja i efikasne mentorske podrške za prevenciju rodno zasnovanog nasilja (RZN) i diskriminacije na principu: škola mentor ka partnerskim školama u okruženju.
Prema već pilotiranom i od strane MPNTR preporučenom programu učenici/dečaci i devojčice, kao i njihovi nastavnici i roditelji bili su uključeni u različite radionice, školske i javne aktivnosti i akcije kojima se promovisao značaj rodne ravnopravnosti i rodnih uloga bez dominacije kao i obrasci ponašanja koji doprinose razvijanju kulture nenasilja i antidiskriminacije.
Projekat je realizovan u 4 grada – 4 mentorske škole bile su uključene sa još po dve partnerske osnovne škole u svojim gradovima.
Projekat je realizovan u saradnji sa MPNTR, i to sa Grupom za zaštitu od nasilja i diskriminacije, Grupom za socijalnu inkluziju, Sektorom za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje – Grupa za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i nadležnim Školskim upravama.
6. Da li volite da čitate, koja knjiga Vam je posebno ostala u sećanju?
Ko ne voli da čita, taj ne bi trebao da se bavi prosvetarskim poslom.
Volim da čitam beletristiku i stručnu literaturu. U knjigama iz moje biblioteke najviše ima onih koje se odnose na oblast komunikologije, religije, psihologije, pedagogije, sociologije, futurologije, parapsihologije. Tu su na jednom mestu: Vladika Nikolaj Velimirović, Vladeta Jerotić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Radoje Domanović, Dobrica Ćosić, Borislav Pekić, Duško Radović, Svetlana Velmar –Janković, Milka Žicina…; Benedikt, Kosidovski, Ckot Pek, Justejn Gordner, Flober, Gogolj, Ruždi, Oskar Vajld, Adler, From, Jung, Osho, Paulo Koeljo, Kastaneda, Erik Ber, Bob Nelson….
Kako je internet okupirao planetu, tako i ja pretražujući ga, najčešće čitam zanimljive tekstove iz raznih oblasti života . Čovek bi mogao da živi (kao što je najviše vremena i živeo na Zemlji ) bez knjiga, novina, radija, interneta… ali to bi, danas, bio život : (nastavite rečenicu…)J
Za ovu priliku izdvojiću dve knjige koje su ostale u mom sećanju, tačnije, to su moji udžbenici: Čitanka za 3. i 4. razred osnovne škole koje su se zvale „Vedri dani“ i „Naše proljeće“. U tim mudrim knjigama bilo je puno priča i pesmica koje su ostale u mom pamćenju i koje se brzinom svetlosti iznova i iznova otvaraju uvek kada me neka životna situacija podseti na moje detinjstvo i moje školovanje.
Tu su pesmice: „Kakve je boje potok“, „Ciciban“, „Ćulići uveoci“, „Dohvati mi tata mjesec“, „Jablanovi“ i brojne druge priče, bajke i basne.
Još jedna knjiga koja mi je ostala u sećanju i koju stalno čitam tražeći njene znakove na putu kojim idem kroz moj život, je knjiga našeg Ive Andrića „Znakovi pored puta“. Jedan od meni omiljenih Andrićevih znakova glasi ovako: „Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti.“
Moj omiljeni prosvetitelj je Dositej Obradović, a sve ono što je suštinski važno bilo tada, kao i sada, a biće i u budućnosti, može stati u nekoliko njegovih mudrih izreka i citata .
Čemu nas Dositej uči, a moj život i vreme u kome živim meni potvrđuje, staje u jednu kratku priču o ljudima i životu (satsvaljena od mudrih Obradovićevih izreka i citata):
„Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet neće da se čuvaju . Otuda, „oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi“.
Tako „nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili“. Ljudi kad ne znaju da razgovaraju, oni se svaćaju, a „nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali“.
Promena je karakteristika života pa tako: „kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetlio“. Zato, „razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili (što je verovatnije) ako se ne poboljšaju, a oni idu sve na gore.“ A pošto „nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenjosti“, „navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi“. Zato „ knjige braćo moja, knjige, a ne zvona, i praporce“. Jer „mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče“. A „evo šta prostota i sujeverje viče: “Tako su naši stari činili, tako hoćemo i mi”! „No, naši su stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali. Je li, dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Nipošto“! J
7. Kakav je po Vama, značaj biblioteke u obrazovnom sistemu?
Upravo sam demonstrirala jedan od načina na koji bi i mi nastavnici i učenici mogli da prenesemo jedni drugima ono što smo čitali, naučili, zapamtili, pokazalo nam se da je tačno…
Tu su i razni „Kvizovi o znamenitim ličnostima“, „Zid poznatih“, „Koju knjigu preporučujem“, „Brzi čitači“, „Smisli sam poslovicu, izreku…“, „Sastanak sa poznatim književnikom/com“, „Šta bi rekao Cezar, Oktavijan, Napoleon… danas „, „Prenosim mlaćem do sebe“ i razne druge kreativne aktivnosti koje bi omogućile učenicima da kritički procenjuju ono što čitaju u knjigama. Biblioteka ne treba da samo bude mesto na kome se čuvaju knjige i „pravi gužva pred čas lektire“ već treba da bude izvor na koji će stalno dolaziti deca da natoče mudrost, da je pamte, čuvaju i prenose dalje . Biblioteka treba da postane jača od svega onoga što mediji danas nude mladima – kreativno osmišljeno mesto uz upotrebu svega naprednog u svetu IKT-a koje ne možemo ignoristati.
„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“.
Članovi bibliotečke sekcije: Kričkić Hana, Nenadić Iva, Jovanoski Sara, Isailović Katarina, Nikolić Natalija.