Спортски савез особа са инвалидитетом Београда под покровитељством Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и града Београда (Секретаријат за спорт и омладину и Секретаријат за социјалну заштиту), а уз подршку Секретаријата за образовање и дечију заштиту и у партнерству са Српским филантропским форумом, у периоду од септембра 2021. до фебруара 2022. су започели велику акцију “Радујмо се заједно”.
У циљу оснаживања школа за унапређивање инклузивне образовне праксе, реализован је програм подршке у школама.
Пројекат „ Радујмо се заједно „ има за циљ да приближи децу са и без инвалидитета и да помогне да се обезбеде потребни услови за развој инклузије у предшколским установама и школама, као и да анимира децу са инвалидитетом да се укључе у неки и од организованих облика ваншколских активности, као и у активности које организује Спортски савез особа са инвалидитетом.
Наша Школа се придружила овом пројекту.
У ПРВОЈ ФАЗИ ПРОЈЕКТА
свим ученицима наше школе је емитован кратак едукативни инклузивни филм који је на интересантан и деци близак начин, приближио децу са инвалидитетом и приказао њихове могућности и тако пробудио интересовање деце за учешће у заједничким спортским активностима и игри са другарима. Поред гледања овог едукативног филма, деца су кроз анкете, креативне радионице, имали прилике да искажу своје ставове и размишљања о теми.
Ево ученичких ставова, размишљања , запажања и утисака везаних за садржај видеа и тему инклузивности:
- Ученици су показали висок ниво озбиљности и пажње током ових часова.
- Било је деце која су се растужила и плакала. Разговарало се о осећањима и потребама свих особа.
- Показали су интерес за неке врсте инвалидности као нпр. Даунов синдром , наводећи и примере из свог окружења.
- У одељењима у којима се налазе деца са одређеном врстом инвалидитета ученици показују емпатичност и пружају помоћ и подршку .
- Сматрају да особе са инвалидитетом треба да равноправно учествују у свим спортским активностима јер могу и они да постигну резулат.
- Наводила су и проблеме са којима се сусрећу деца са инвалидитетом (неемаптичност друге деце када не могу да се укључе у свакодневне активности и игре поштујући одређена правила или не могу да постигну резултат.
Предлажу:
- да би могли да прилагоде правила игре својим другарима како би молги да се играју заједно;
- да се пронађе лек за инвалидност; да се пронађу новчана срдства за њихово лечење;
- да им помогну да развију самопуздање.
- Примећују и да су ова деца „мање вољена“ код одређеног броја друге деце и да због тога треба развијати поштовање за сваког без обзира на различитности које постоје. Понекад вршњаци не дозвољавају деци са инвалидитетом да учествују у спортовима којима се остала деца баве. Сматрају да то није у реду и да уколико дете не може да се укључи у неку спорстску активност, треба понудити заједничку активност у којој би сви могли да учествују.
- треба код свих ученика развијати поштовање наводећи да „ није лепо“ избегавати, ругати се и искључивати друге из игре ради разлика које постоје.
ДРУГА ФАЗА ПРОЈЕКТА:
Циљ активности у другој фази пројекта је да деца без инвалидитета боље упознају своје другаре са инвалидитетом ( деца са телесним инвалидитетом, деца оштећеног вида и слуха, деца са интелектуалним тешкоћама, развојним поремећајима,….)
Наша школа је обезбедила услове за организацију промотивне едукативне радионице .
Тако су три одељења наше школе имала изузетну прилику да буду учесници занимљиве едукативне радионице „Снађи се у мојој кожи“.
Циљ радионице је да деца разумеју како се у одређеним ситуацијама осећају деца са одређеном врстом инвалидитета.
Ученици су са великом пажњом и радозналошћу учила да пролазе полигон завезаних очију, шутирају на кош из колица, покушају да буду прецизни са несразмерно великим рукавицама , све оно са чим се свакодневно суочавају особе са инвалидитетом.
Одушевљени овим активностима и топлим односом изванредних људи великог срца и посвећености послу, деца наше школе са и без инвалидитета имати су сјајну прилику да се заједно играју игара/спортова који су прилагођени деци са инвалидитетом (боћање, гоалбал, седећа одбојка и сл.).
Жао нам је што због епидемиолошке ситуације нисмо били у могућности да позовемо и родитеље на промотивну манифестацију и што већи број ученика, али је важно да смо видели и научили на који начин можемо даље и сами наставити да развијамо емпатичност и другарство међу свом децом без обзира на различитости и да се сви РАДУЈЕМО ЗАЈЕДНО!.
ПОДЕЛИЋЕМО ПРОМОТИВНИ МАТЕРИЈАЛ НАМЕЊЕН РОДИТЕЉИМА НА ОВАЈ НАЧИН:
И ДА СЕ ЗАКИТИМО ЗАХВАЛНИЦОМ НА КОЈУ СМО ПОНОСНИ!
