- Реците нам нешто о свом детињству и одрастању?
Своје детињство провела сам у Сарајеву где сам имала богато и занимљиво детињство. Живела сам са мајком, оцем и старијом сестром, ишла сам у основну школу “Иван Горан Ковачић” и била добар ученик што указује на моју посвећеност образовању.
Поред школе моје детињство је обиловало спортским активностима, посебно гимнастиком где сам освајала и награде. То је било испуњавајуће искуство које је обогатило моје детињство.
Летње распусте сам проводила код баке у селу и стекла много пријатеља. То искуство ми је омогућило да се повежем са природом и развијем блиске односе са пријатељима са села.
- Колико сте читали као ученица основне школе, да ли сте често посећивали школску библиотеку?
Често сам одлазила у школску библиотеку. Волела сам да читам комедије од Бранислава Нушића и Бранка Ћопића.
- Шта мислите о читању?
Читање књига је изванредан начин да се обогати ум, прошире хоризонти и развијају многе важне вештине, То је активност која доноси задовољство и може имати позитиван утицај на наш живот на много различитих нивоа.
- Која је књига обележила Ваше детињство?
Књига која је обележила моје детињство је “Дечаци Павлове улице” – Ференц Молнар, зато што је смешна и што је личила на неке наше приче.
- Зашто сте желели да будете просветни радник и ко је имао највећи утицај на ту Вашу одлуку?
Нисам никада размишљала да будем просветни радник. Собзиром да сам завршила Архитектонски факултет себе сам замишљала као пројектанта. Међутим није све у животу онако како ви желите. Стицајем околности сам упознала наставницу Радмилу Дедовић и причајући са њом о послу рекла ми је да немају наставника техничког па ако хоћу да дођем да радим у школи. Од тада датира наше дружење у школи и тако ја постадох наставник а не архитекта што ни једног тренутка нисам зажалила.
- Шта су добре стране односно предности Вашег посла, а шта су мане, ако их има?
Наставнички посао захтева посвећеност образовању, али може бити веома испуњавајући за оне који се осећају позваним да обликују будућност младих људи. Као и код многих послова постоје предности и мане. Предности су: наставници играју кључну улогу у образовању будућих генерација. Када виде напредак својих ученика и помогну им да постигну успех може бити изузетно задовољавајуће искуство. Наставници раде са младима који често доносе свеже идеје, креативност и ентузијазам у учионици.
Мане су: наставнички посао може бити веома захтеван, са високим нивоом стреса и притиска. Наставници се сусрећу са изазовима као што су дисциплински проблеми и различити нивои учења међу ученицима.
- Шта сматрате Вашим највећим успехом у послу којим се бавите?
Највећим успехом сматрам управо сазнање да ученицима преносим нешто што ће им у животу користити, да живе на частан и поштен начин и то ме додатно усхићује и племени ми душу. Поред њих не осећам да старим и да је прошло много година како сам у настави..
- Врло сте активни: укључени у разне школске тимове, кoаутор уџбеника Техника и технологија за 6. разред основне школе, држите угледне часове, разне радионице са својим ученицима. Како то све постижете и шта Вас мотивише?
Хвала на комплименту. За мене је ангажовање у школским тимовима, писање уџбеника и организовање различитих радионица са својим ученицима веома важно и инспиришуће искуство. Мотивише ме жеља да пружим најбоље могућности својим ученицима и да им помогнем у њиховом образовању и развоју. Кључ успеха лежи у доброј организацији времена и посвећености. Трудим се да пажљиво планирам своје активности, како бих успела да се ефикасно бавим свим тим обавезама. Такође, имам страст према настави и образовању што ме додатно мотивише да радим више и да се непрестано усавршавам. Рад са ученицима и видети њихов напредак су највећа награда за све што радим.
- Која је најсмешнија ствар коју сте чули од ученика?
Најсмешније ми је било када сам питала ученика у седмом разреду да објасни рад мотора. Питао ме је да ли може својим речима да објасни, рекла сам наравно да може.
Он је одговорио: БРУУУУУУУУУУ, БРУУУУУУУУУУУУ
- Који је Ваш животни мото?
Животни мото
“НИЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ ДАТИ” и
“АКО НИКАД НЕ ПРОБАШ НИКАДА НЕЋЕШ ЗНАТИ”.
Интервју водили чланови библиотечке секције