О школи
,,Милена Павловић Барили"Одлука о оснивању Основне школе „Милена Павловић Барили“ у насељу Вишњичка бања, улица Романа Ролана 67, донета је 12. априла 2012. на седници Скупштине града Београда.
Саграђена је на катастарској парцели бр. 1370/9 КО Вишњица, површине 20.381 м2;регистрована је код Привредног суда у Београду од 14.06.2012. бр. 1 Фи 235/2012. године, а њена делатност је основно васпитање и образовање .
Школа територијално гравитира ка рубним деловима општине Палилула која иначе заузима површину од око 44.661 ха, на којој живи око 180.000 становника..
Подручје школе гравитира ка рубним деловима Палилуле, највеће београдске општине. Последњих година овде је изграђен венац нових стамбених зграда што утиче на прилив деце предшколског и школског узраста и очекује се позитиван утицај на пораст броја ученика школе у годинама испред нас. Ученици седмог и осмог разреда наше школе своје школовање започели су у школама из нашег окружења: „Иван Милутиновић“, „Влада Аксентијевић“, „Јован Поповић“ и бројним другим школама у које су их родитељи уписивали ради лакше организације свог живота и рада.
Школа се својим модерним архитектонским изгледом уклапа у околину и доприноси естетском изгледу насеља. Естетски уређеним простором предвиђеним за образовно-васпинти рад као и пространим спортским теренима, школа пружа могућност културног, едукативног и спортског развоја и деце и одраслих житеља овог краја.
Школа остварује наставни план на српском језику од првог до осмог разреда основне школе.
Ово је шеста година рада школе.
Специфичности школе:
У протеклих пет година рада ученици, родитељи и запослени у школи, учинили су да је школа за кратко време успела да постане препознатљива по својој бризи за све ученике, одговорном ангажовању наставника, постизању запажених резултата ученика на такмичењима и завршним испитима, сарадњи са родитељима и хигијени читавог школског комплекса.
Најбољи показатељ за то је чињеница да смо прве године рада уписали 546 ученика (13 одељења у млађим и 8 у старијим разредима), а да од ове 2017/18. школске године, школа има 970 ученика и радиће у две смене. На завршним испитима од оснивања до ове школске године, наша школа је на општинском нивоу постизала запажене резултате на основу којих је заузима једно од првих шест места.
Успешно имплементира превентивне и интервентне програме заштите деце од насиља.
Развијамо тематску, истраживачку, интегрисану наставу и сарађујемо са еминентим стручњацима из области образовања и васпитања (пројекат Развионица, НВО Инвентива, Група за превенцију насиља- Министарство просвете и др.)
Школа се укључује у пројекте које подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ове школске године укључени смо у три пројекта: “Е-школа”; “Родна освешћеност и дискриминација у вртићу и школи”; “Савремена школа”.
Милена Павловић Барили
Милена Павловић Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк) је била српска сликарка и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.
На свом уметничком путу Милена Павловић – Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирило (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велики, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице, а касније у њеном трећем, прелазном периоду и симболи дискретног надреализма.Године 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом.(Жан Кокто, Андре Бретон).Тада улази у нову, прерафаелитску, у ствари романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постаје представник надреалистичког или метафизучког романтизма.У Лондону излаже 1931,а у Паризу и Риму 1932.Августа 1939.одлази за Њујорк, где је живела до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила и на комерцијалном дизајну за модне журнале.
За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Много платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.
На Милениним сликама се у главном појављује једно лице, „лице саме уметнице“, овалног, мирног и по мало мистериозном израза. Милена је била лепа а њене слике су личиле на њу.
Милена павловић Барили била је много познатија као сликарка него песникиња.У периоду од децембра 1934. до фебруара 1936. године Милена Павловић Барили је објавила 17 песама и два цртежа у италијанском часопису Квадривио. Она је написала укупно око 60 песама на четри језика, и то, поред српског, искључиво на романским језицима – 17 на италијанском, 7 на француском и 14 на шпанском језику. На тај начин уситнила је своје песничко дело и онемогућила да оно припадне некој од ових књижевности. Вероватно да није ни намеравала да створи систематичан песнички опис, већ да је песме писала из унутрашње потребе, односно да би изразила тренутна осећања, због чега су јој звучност и колорит језика на којима је писала били значајнији од сложености значења, семантичких игара, или експеримената у језику. Ритам и мелодија ових стихова граде једноличан, љуљушкав ток, а песничке слике се спајају као код симболиста – не толико на основу уобичајене употребе речи и логике колико према њиховој психолошкој резонанци и личним аналогијама.